Obratite pažnju: Rezultati u obliku razlomaka se zaokružuju na najbližih 1/64. Za preciznije rezultate molimo Vas da obeležite opciju "decimalni" iznad rezultata.
Obratite pozornost: Možete uvećati ili umanjiti preciznost odgovora tako što ćete među opcijama iznad rezultata odabrati broj značajnih cifri koji Vam treba.
Obratite pozornost: Molimo Vas da za čist decimalni rezultat među opcijama iznad rezultata izaberete opciju "decimalni".
Remer predstavlja temperaturnu skalu nazvanu po danskom astronomu Ole Christensen Rømeru, koji ju je predložio 1701. godine. Na ovoj skali, nula je isprva bila postavljena pomoću zamrzavanja slane vode. Točka ključanja vode bila je definirana na 60 stepeni. Remer je zatim uvidio da je točka zamrzavanja čiste vode odgovarala približno osmini puta (oko 7,5 stepeni) između ove dvije točke, pa je tako redefinirao nižu fiksnu točku kao točku zamrzavanja vode na točno 7,5 stepeni. Pronalazač Farenhajtove skale, Daniel Gabriel Fahrenheit, učeći od Rømera, povećao je broj podioka za faktor 4 i uspostavio ono što danas zovemo Farenhajtovom skalom.
Iako je isprva bila definirana pomoću tačke zamrzavanja voda (i kasnije pomoću tačke topljenja leda), Celzijova skala je sada zvanično izvedena skala, definirana u odnosu na Kelvinovu temperaturnu skalu .
Prema definiciji, nula na Cezijovoj skali (0° C) jednaka je 273,15 K, sa temperaturnom razlikom od 1 stepen C do razlike od 1 K, što znači da su veličine jedinica na obije skale iste. To dalje znači da je temperatura od 100° C, koja je prethodno bila definirana kao tačka ključanja vode, sada definirana kao jednaka sa 373,15 K.
Celzijova skala predstavlja sistem intervala, ali ne sistem koeficijenata, što znači da prati relativnu skalu, a ne apsolutnu skalu. To postaje očigledno kada vidimo da je temperaturni interval između 20° C i 30° C isti kao interval između 30° C i 40° C, ali 40° C nema dvostruko veću toplotnu energiju zraka od 20° C.
Temperaturna razlika od 1 stepen C jednaka je temperaturnoj razlici od 1.8° F.